Ima nešto što Punpuna prati od nastanka i izdvaja ga od gomile – nerazumevanje. Dvadeset sedmogodišnji Inio Asano 2007. godine uzima pero u ruke i nastaje Punpun, manga serijal namenjem odraslima, ponavljam, odraslima, o dečaku kao i svakom drugom, u gradu kao i svakom drugom i, nažalost, u situaciji koja polako postaje kao i svaka druga, naročito u današnje turbulentno doba. Drama nastaje već pre izdavanja, gde su se i izdavač i urednik protivili nastanku Punpuna zbog mračne i depresivne tematike, međutim poći će mu za rukom da ga izda. Prodaja je u Japanu zbog sve mračnije (i publici nenajavljene) atmosfere opadala, a Asano je krivio publiku za to – ovo se može pripisati godinama, ili Karen frizuri koju i dalje nosi. Uprkos nagradama koje kasnije osvaja, Punpun nikada neće biti na listi najprodavanijih manga serijala, zbog ovako lošeg starta i neosvrtanja na publiku i savete urednika, iako je potencijal evidentan, samo da su očekivanja i zdrava komunikacija sa publikom utemljeni od početka.
Činjenica da je serijal ovakve sudbine ipak pronašao svoj put u ovaj gotovo zaboravljeni kutak Evrope svedoči o tome da svetlost na kraju tunela možda ipak postoji za Asana, sve dok onaj koji treba, uči na njegovim greškama.
KADA TI ŽIVOT DA LIMUN…
Svima nama život, naročito tokom prelomnog perioda između detinjstva i odrastanja, podari mnogo limunova. Većina uspe od toga da napravi limunadu, ili bar nešto što liči na nju. Punpun je dečak kome je život takođe još u ranim godinama podario zaista mnogo limunova – i ništa osim žute naslovne strane prve sveske nije napravljeno od tih voćki, već je kiselina polako počela da nagriza sve čega se domogne. Odraslo doba je već na pomolu, međutim nije u stanju da se izbori ni sa poteškoćama detinjstva, a kamoli sa “odraslijim” problemima poput istraživanja sopstvene seksualnosti, prvim ljubavima, javnim nastupom – a da stvar bude gora, dešavaju mu se i situacije koje ne želimo nikome da se dese, i na koje ne može nikako da utiče.
Kombinacija svega navedenog čini Punpuna knjiškim primerom začetaka mladog, nesnađenog pojedinca modernog Japana, kojem preti opasnost od ozbiljnijih mentalnih problema u budućnosti. Naime, Japan je među najrazvijenijim nacijama, sa najmanjim (prijavljenim) procentom duševnih oboljenja i poteškoća, ali sa stopom suicida koja mnogostruko prevazilazi oboljenja. Po mom mišljenju, prva sveska Punpuna (od ukupno 13), savršeno demonstrira probleme sa kojima se susreću otuđenici modernog Japana koji bi, uz adekvatnu pomoć i podršku, mogli da se preduprede – na čemu japanske vlasti već godinama rade.
OTUĐENIK
Postoji nešto što Punpuna u očima čitalaca vizuelno izdvaja od ostatka likova – on i njegova porodica su antropomorfne ptice. Ovaj vizuelni trik, s jedne strane, izdvaja Punpuna od gomile kao otuđenika, samotnjaka prepuštenog samom sebi. S druge strane, lepota ovog trika je što bi ulogu ptice mogao da popuni bilo ko – on ne govori, nema previše facijalnih ekspresija, njegovoj vizuelnoj reprezentaciji je posvećeno najmanje pažnje i gotovo je karikaturan. Kako bi dodatno naglasio ovaj efekat, Asano će neretko koristiti za strip adaptirane digitalne fotografije prostorija, ulica i parkova, u koje će smeštati neuglednu figuru Punpuna. Još jedna digitalna fotografija kojoj je posvećena naročita pažnja je nasmejani portret Asanovog prijatelja Kamatsutoa koji u mangi igra ulogu Boga, i koji će, svojim osmesima i ciniznom, Punpunu stvarati još veće probleme i nesigurnosti, iako će dečak koristiti razgovor sa Bogom kao poslednju opciju, kada mu je najteže.
Osim pomenutih adaptiranih digitalnih fotografija, Asano će se, u zavisnosti od situacije, koristiti jako prostim stilom, kao i onim previše detaljnim, koji će i decu i odrasle činiti monstruoznim, prenapadnim, i pre svega potpuno nedokučivim u očima Punpuna – ali, moram priznati, i u očima čitalaca. Kao mlad autor, Asano je vrlo dobro znao da napravi haotičnu priču u svakom smislu što je načelno u redu, ali manjak iskustva mu nije dozvolio da od toga napravi baš u potpunosti organizovan haos. Budući da je ovo prva sveska, narednih 12 meseci će pokazati da li će priča uspostaviti neki skladniji i koherentniji tempo – u planu je mesečni ritam izdavanja.
ZAKLJUČAK
Na mnogo mesta ćete čuti onu čuvenu krilaticu “nije za svakoga” – sa ovom tvrdnjom mogu da se složim. Ovaj manga serijal je pre svega za odrasle, a potom za odrasle koji su spremni da se suoče sa jednom od najdubljih emocija, o kojoj se najmanje razgovara i zbog koje posledice mogu biti fatalne – sramom.
Da li ćete, kao odrasli, imati želudac da se suočite sa sramom jednog nesnađenog dečaka na putu ka odrastanju, je u potpunosti na vama.
Laguna: https://www.laguna.rs/n5713_knjiga_laku_noc_punpune_1_laguna.html
Kafa Bez Spojlera 