Čitano u okviru knjiškog kluba za Fantastični savez.
Kada biste ugledali Harija Blekstouna Koperfilda Drezdena u baru, pod vidnim dejstvom alkohola, nikada za njega ne biste rekli da se svinja olešila, već da je gospodin popio koju čašicu više.
Njegov prvi dnevnik (od ukupno 17), s druge strane, govori u prilog tezi o svinji. I to sa 0% alkohola.
PROFESIONALNI ČAROBNJAK
Zovem se Hari Blekstoun Koperfild Drezden. Prizovite me na sopstveni rizik. Čarobnjak sam.
Imam kancelariju malo izvan centra Čikaga.
Koliko mi je poznato, jedini sam zvanični profesionalni čarobnjak u zemlji.
Možete me naći u adresaru pod Čarobnjaci.
Verovali ili ne, jedini sam.
Hari Drezden je mladi čarobnjak, konsultant i privatni detektiv koji sarađuje sa glavnom policijskom stanicom u Čikagu ranih 2000. godina. Kao i svaki detektiv-čarobnjak koji drži do sebe (a navodno je jedini na svetu koji se bavi tim poslom), prihvata vrlo komplikovan slučaj, uprkos pretnjama i umešanošću mafije i zabranjene magije.
Budući da je Olujni front, kao i ceo serijal, pisan u prvom licu, iz ugla Harija Drezdena, bićemo osuđeni na njegove misli i situacije od prve do poslednje strane. Kažem osuđeni, jer nije baš osoba na koju možete da se ugledate – vrlo je neodgovoran, trapav, i sklon spontanom radu na uštrb planskog i metodičnog; ali mu se ne može poreći da je prokleto zabavan lik koji neodoljivo podseća na nekoga čije ime počinje na „R“ a završava se sa „-insvind“. Da, u pitanju je očigledna inspiracija radom Terija Pračeta, kako glavnim likom i njegovim pustolovinama, tako i konstantnim sarkastičnim i crnim humorom. I ovo uopšte nije loša stvar – Bučer jeste formirao lika po uzoru na Rinsvinda, ali ga je smestio u daleko ozbiljniji i mračniji svet od Disksveta, i dao mu veću odgovornost, kao i kompleksniju ličnost, odnose sa ljudima i istoriju.
Glavni fokus radnje je na dinamičnoj istrazi bez imalo praznog hoda i na ovozemaljskom, dok fantastični elementi i fantastična stvorenja (vile, demoni, vampiri) služe kao usputni motivi i oruđe uz pomoć kojih se nastavlja istraga ulicama Čikaga. Ovo se okorelim fantastičarima možda neće svideti, ali meni je došlo kao pravo osveženje i neki vid „spuštanja na zemlju“.
S druge strane, prvo lice ne nudi mnogo prostora za karakterizaciju sporednih likova, koliko god oni bili bliski ili nebliski Hariju, tako da će oni ostati upravo to – sporedni. Takođe, Harijevo prvo lice će ponekad možda ponuditi i previše detalja, pre svega objektivizaciju svakog ženskog lika; svaka ženska osoba je, u očima Drezdena, top model. Zbog ovih i mnogih drugih stvari, moram priznati da me je ovaj roman na trenutke podsećao na laku literaturu iliti krimiće sa kioska sa fantastičnim elementima, ali me je grandiozna završnica romana potpuno razuverila i učinila da tražim još. Sve ove negativnosti se, doduše, mogu pripisati neiskustvu autora. Olujni front mu je prvi objavljeni roman, a činjenica da je nakon njega uspešno objavio još 16 romana u serijalu (a i dalje ih piše), govori da kvalitet može ići samo ka gore.
Bitno je napomenuti da je Olujni front roman za sebe, i nisam siguran da li će se ostali romani u serijalu nadovezivati jedni na druge ili ne, ali će sigurno biti u istom okruženju, odnosno Čikagu; tako da bez imalo bojazni možete nabaviti roman i videti da li je Drezden za vas.
ZAKLJUČAK
Čikago, mračne ulice, kriminalna istraga, ubistva i mafija, u kombinaciji sa mrvicom magije i fantastičnim elementima, naglavačke su me ubacili u urbanu fantastiku, žanr za koji do skoro nisam znao ni da postoji.
Ustajem, brišem prašinu sa sebe, i zalećem se ponovo ka njima. Isto kao i Hari Drezden.
ŽIR izdavaštvo: https://zir.rs/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/olujni-front/
Kafa Bez Spojlera 