Art i Vladek Špigelman – Maus

Na prvi pogled, Maus po svim merilima deluje kao klasičan grafički roman, međutim onog trenutka kada zađemo među stranice dobijamo malo drugačiji dojam. Maus je zapravo iskustvo taloženo više od 60 godina, a sam proces pisanja trajao je više od deset, o kojem se takođe govori u romanu.

VIŠESLOJNOST

Maus se sastoji od nekoliko priča spojenih u jednu homogenu celinu:

1. Užasi Holokausta kroz oči Vladeka, Artovog oca, koji je zajedno sa svojom ženom preživeo nacistički geto i Aušvic.
2. Vladekov život pre rata – usponi, padovi, ljubavi, pogledi na svet, život sa ženom (Artovom majkom).
3. Art, rođen nakon rata, koji provodi detinjstvo osećajući posledice Holokausta koje su se psihički odrazile na njegove roditelje, koji su još pre rata imali ono što bismo danas nazvali poremećajem ličnosti.
4. Vladekov i Artov odnos u trenutku pisanja romana, koji nije baš najsjajniji.
5. Artov proces pisanja i objavljivanja Mausa, i životne i psihičke prepreke na koje je nailazio tokom samog procesa.

Vidite, sve je nekako jedna priča, ali i nije u isto vreme. Art skače sa scene na scenu i vešto prepliće priče i trenutke – iz svoje i očeve prošlosti, sadašnjosti i budućnosti – a pritom ga ne izgubimo ni u jednom trenutku, koliko god celina kompleksno delovala.

AUTENTIČNOST

Na prvom mestu svakako se nalaze užasi Holokausta, koji su od reči do reči preneseni na papir, i neće vas ostaviti ravnodušnim. Naime, jedan od razloga zašto je sam proces pisanja trajao više od 10 godina je što je Art snimao Vladekove priče o predratnom i ratnom periodu putem diktafona i doslovno ih preneo na papir. Iz ovog razloga ćete takođe videti čudne rečenične strukture koje Vladek upotrebljava u romanu, i činiće vam se kao loš prevod, međutim to nije slučaj – Vladek je zaista tako govorio. Maus u tom smislu ne može biti autentičniji od ovoga.

Sledeća autentična stvar je Vladekova problematična ličnost, koja se odrazila i na samog Arta i na njihov odnos. Art neće ulepšavati rečenice i trenutke, otvoreno će govoriti o lošem odnosu koji ima sa Vladekom, a videćemo ih i u „akciji“, jer nam Art u celosti prenosi i sam proces sakupljanja podataka i posete Vladeku. Uprkos lošem odnosu i problematičnim trenucima, očinska i sinovljeva ljubav su evidentni, jer da ih nema, ovaj roman nikada ne bi ugledao svetlost dana.

Naposletku, autentičan je i sam autor, Art. Praktično nam otvara dušu na papiru, govoreći o svom detinjstvu, tragediji koja mu se dogodila, ali i psihičkim problemima tokom života, pisanja i izdavanja romana.

Sve ove autentičnosti u narativu Art je spojio neautentičnim crtežom, neki bi rekli i nespretnim, ružnim. Linije su predebele, likovi često neprepoznatljivi, sveukupan utisak je da je ilustracija rađena na brzinu. Za ovo postoji takođe debeli razlog, takav crtež dočarava apsurdnost cele situacije – rata, socioekonomskih i psihičkih posledica koje su se odrazile i na buduće generacije, bremena koje autor nosi sa sobom i koje je, nadam se, bar malo olakšao konačnim izdavanjem Mausa.

Kada je apsurdnost u pitanju, bitno je naglasiti još jednu stvar. Art je ilustracijom jasno podelio sve narode – Jevreji su miševi, Nemci su mačke, Poljaci su svinje, Amerikanci su psi. Da bi se jedan miš sakrio među mačkama, potrebno je samo da stavi masku mačke i neprimetno će se spojiti s masom. Ovo se nekoliko puta desilo u romanu i dokazuje apsurdnost podela koja je i dan-danas prisutna i o kojoj Art takođe razgovara sa svojim ocem.

ZAKLJUČAK

Maus je jedno od najautentičnijih iskustava sa kojima ćete se susreti u književnosti, i mislim da je ovo s razlogom jedini grafički roman koji je osvojio prestižnu Pulicerovu nagradu, rezervisanu za sam vrh američkog novinarstva, književnosti i muzike. Maus je višestruki memoar, istorijski udžbenik pa i dokumentarac koji se gleda više puta i zaslužuje mesto u školi (ma šta god neki govorili).

Koliko god problematičan bio, zavolećete Vladeka Špigelmana, tog istraumiranog, konzervativnog, zajedljivog starca, koji je uprkos svemu pokazao veliku hrabrost u kojoj je, kako i sam kaže, sreća igrala veliku ulogu. Iz ovog razloga i činjenice da je prepričao čitav svoj život zaslužuje mesto koautora u naslovu ovog osvrta.

Art, bez koga ova autentična priča ne bi krasila milione polica pa i onu u jednoj maloj državi na Balkanu, takođe je pokazao veliku hrabrost kao i spremnost da se suoči sa samim sobom.

Maus prosvećuje ioplemenjuje, prosto čini da sagledate svet i ljude oko sebe na malo drugačiji način, i moj najtopliji savet vam je da napravite mesto za njega na svojoj polici, bilo da ste ljubitelj stripa ili ne. 

KOMIKO: Dostupan putem same grupe ili u bolje snabdevenim knjižarama i striparnicama

Preporučujem osvrt i na Recenzija Blogu.