Smrtni ishod atletskih povreda je istinita životna priča o rupi bez dna. Rupi koja, poput raka izjeda želudac ili ga struže poput rejsferšlusa zakačenog za stomačni zid.
SVAKODNEVNICA KOJU ZNAMO
Kada bi me neko pitao šta mi prvo padne na pamet kada pomislim na Železnik, rekla bih gugutka. Taj zvuk. Glup i dosadan. Siv. Baš kao i Železnik.
Premda naziv romana zvuči kao klasična Gugl pretraga kada vam je dosadno ili kao naslov neke „prenaučne“, a neki bi rekli i beskorisne medicinske literature, već će vas prvi pasus razuveriti.
Upoznajemo se sa Evom iz Železnika, devojkom koja svakodnevno putuje „trobrojem“ na posao i nazad do kuće, zajedno sa svim ostalim umornim ljudima. Eva želi više od života – da napusti svoj rodni sumorni kraj, nađe bolji posao, da se uda, da rodi. Sve joj ovo polazi za rukom vrlo brzo, ali još brže plaća debelu cenu za postignuto.
Proza je vrlo svedena, direktna, i skoro bez poetičnosti. U pojedinim trenucima sam imao utisak da čitam kratke lične statuse na Facebook-u, ili WhatsApp i Viber poruke otkucane na brzinu. Ovo nije nužno loša stvar za ovakvu vrstu romana, jer Evinu priču koja će ubrzo postati tragična direktan narativ samo još više približava čitaocu, i čini kao da se radnja dešava pred našim očima, ili čak nama samima.
SVAKODNEVNICA O KOJOJ ĆUTIMO
Stvari bi sigurno bile drugačije kada bismo imali bebu, bilo bi mnogo manje prostora za gluposti, suvišne rasprave, bavili bismo se našom malom bebom i sve bi bilo u redu.
Eva iza sebe ima već jedan neuspešan brak, sina kog je povela sa sobom i bivšeg muža koji se već neko vreme ne javlja i ne šalje alimentaciju. U svom drugom pokušaju da pronađe ljubav i osnuje funkcionalnu porodicu postaje žrtva porodičnog nasilja – prvo suptilnog, a onda i potpuno otvorenog i nemilosrdnog.
Ona o svojim ozbiljnim problemima ćuti, jer ih ne posmatra kao probleme već kao sitne prepreke koje bi mogle da se prebrode zajedničkim snagama i koje su osnovni koraci do stvaranja srećne porodice.
Milica Vučković u svim situacijama porodičnog nasilja primenjuje jako specifičnu naraciju – nagli i probadajući bol u želucu, a neretko i povraćanje, kao nagoveštaj onoga što dolazi. U bilo kom drugom romanu repetitivnost ovog tipa frustrirala bi čitaoca, međutim u Atletskim povredama će samog čitaoca probadati želudac što se češće bude susretao sa ovim situacijama. Štaviše, zaboleće vas želudac čak i pre nego što samu junakinju zaboli – sam vaš telesni odgovor će postati nagoveštaj scena nasilja u priči i znaćete šta sledi.
Mislim da mi se samo nekoliko puta desilo do sada da autor(ka) toliko dobro (a ujedno i vrlo prosto) dočara neku situaciju, a da moje telo reaguje, a da nisu samo suzni kanali u pitanju. To što se radi o vrlo ozbiljnoj temi još više dodaje na značaju uspešnosti narativa.
ZAKLJUČAK
Oduvek sam se divila velikim životima, a zavidela malim.
Smrtni ishod atletskih povreda je vrlo kratka i čitka knjiga, ali i emotivna i tragična. Možete je pročitati za jedno poslepodne, i svakome bih preporučio da izdvoji vreme i pogleda život Evinim očima – nevezano za godine, pol, društveni status.
Ne bojte se bola u želucu koji će vam pojedini delovi priče prouzrokovati, jer će vas čitanje ove knjige naučiti da prepoznate i Evin bol u želucu iza vrata do vaših, kuće do vaše, ili kancelarije do vaše. Možda prepoznate i Evu u sebi. Učinite ono što je potrebno.
Ne ćutite.
Booka: https://www.booka.rs/…/smrtni-ishod-atletskih-povreda/
Kafa Bez Spojlera 