Džo Aberkrombi – Osveta

Šta se dogodi kada se okupe obogaljena bivša generalka, prevrtljiva pijanica, serijski ubica sa, najverovatnije, autizmom (*pogledati napomenu na dnu), ratnik rešen da položi ratnu sekiru, bivša mučiteljka koja se posvetila porodici, i narcisistični majstor otrova? Dogodi se još jedan roman Džoa Aberkrombija, čija radnja nadmašuje i najluđe teorije kada se baci pogled na sklop ovih likova.

Centralni motiv i pokretačka energija romana je, kao što sam naslov kaže, osveta. U originalu roman ima mnogo simpatičniji i simboličniji naziv, „Best Served Cold“, kao osveta koja se služi hladna. Upravo takva biće osveta u ovoj priči: detaljno isplanirana, nemilosrdna, dugo i nestrpljivo očekivana. Ali, s druge strane, predugo odstajala i ohlađena osveta može imati i kontraefekat – osečaj kajanja, krivice, pa čak i mučninu i povraćanje – što se neretko i desi u romanu. Svaki „moralno siv“ ili „crn“ potez imaće duboki uticaj na likove koji ih prave, a često i na likove oko njih. A naročito na glavne likove navedene u prvom pasusu ovog teksta.

Ako me išta fascinira kod Aberkrombija to je njegova mogućnost da najprežvakanije arhetipove fantastike (ratnike, mučitelje, vladare, plaćene ubice, čarobnjake) izbaci iz komfor zone, i da to ujedno uradi i sa čitaocem. Da bi to postigao, takođe se služi klasičnim „alatima“ u fantastici – izdajom, atentatom, sabotažom, spletkom, srećnim/nesrećnim okolnostima – ali ih koristi na potpuno nekonvencionalan način, u potpuno neprimerenim i neočekivanim trenucima. U pripomoć celoj situaciji uvek dolaze vrlo specifični likovi, mahom sociopate, čija ličnost Aberkrombiju dozvoljava da se poigrava sa celim svojim svetom, kao i sa samim čitaocima, okrećući sve dodatno naglavačke. U „Osveti“, kao Aberkrombijevom četvrtom romanu, ovo okretanje naopačke postignuto je bolje nego u prve tri knjige, po mom skromnom mišljenju.

„Osveta“ je roman promovisan kao samostalan, iako je vezan za svet Prvog zakona i debitanstku Aberkrombijevu trilogiju. Svakako ne bih preporučio da vam ovo bude prva njegova knjiga. S jedne strane se slažem da neko može pročitati i razumeti ovaj roman bez prethodnog iskustva sa „Prvim zakonom“, ali s druge postoji toliko likova, priča, zapleta i činjenica što se nadovezuju na originalnu trilogiju da je ogromna šteta ne pročitati prvo trilogiju. Samo tako ćete u potpunosti razumeti i ceniti „Osvetu“.Posle pročitane trilogije „Prvi zakon“, kao i „Osvete“ nakon toga, siguran sam da Aberkrombi, pored zvanja pisca, poseduje i sledeće kvalifikacije:

1. Profesionalni kasapin;
2. Diplomirani opisivač najodvratnijih scena seksa;
3. Prof. dr. ubijanja morala;
4. Olimpijski prvak u okretanju naizgled potpuno predvidivih situacija naopačke.

Sve ove kvalifikacije, kao i izvrsno poznavanje ljudske prirode (uključujući i čitalačke), Aberkrombi maksimalno koristi prilikom sastavljanja svojih romana. Premda ima svojih mana (manjak izgradnje sveta, preduge i prekompleksne bitke i dueli), svakako bih preporučio trilogiju „Prvi zakon“, kao i „Osvetu“ nakon toga svakome ko voli biti izbačen iz sedišta svakih nekoliko strana.

Laguna: https://www.laguna.rs/n1677_knjiga_ostrica_laguna.html

*Napomena: Autizam nije bio puko laičko nagađanje bez istraživanja niti namera da uvredi bilo koga, svi simptomi ukazuju na to – opsednutost jednom konkretnom temom (brojevima), primećivanje šablona koje ostali ljudi ne primećuju, anksioznost i agresija u nepredvidivim/nerutinskim situacijama, manjak društvene interakcije kao i mnogi drugi.